Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 180284 25 Кпп  од 27.11.2025.године, одређен је  притвор осумњиченом Б.Б. из Бијељине у трајању од 1 (један) мјесец, а због постојања основане  сумње да је учинио  кривично дјело - Тешка тјелесна повреда из члана 132. став 1. у вези са чланом 22 истог Кривичног законика Републике Српске. Притвор осумњиченом одређен је по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0038551 25 од 26.11.2025. године.

            Осумњиченом је притвор одређен из разлога прописаних одредбама члана 197. став 1. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске, односно због постојања нарочитих околности које оправдавају бојазан да ће осумничени довршити покушано кривично дјело или чак да ће  извршити .кривично дјело којим пријети.

Након што је размотрио наводе из приједлога за одређивање притвора, наводе осумњиченог и његовог браниоца приликом саслушања и увида у приложени спис, суд је нашао да је приједлог ОЈТ Бијељина за одређивање притвора осумњиченом  Б. Б. основан.

Суд је нашао да из доказа који су приложени постоји основана сумња да је осумњичени  Б. Б. починио кривично дјело које му се ставља на терет тако што је дана 25.11.2025. године, око 08,45 часова, са возилом марке „Ш. Ј.“ бијеле боје дошао до породичне куће О. О.  у Бијељини, држећи код себе пиштољ калибра 9 мм за који има дозволу надлежног органа за држање и ношење број, да би потом из куће изашао О. О., те је након краћег разговора и вербалне расправе са истим, осумњичени свјестан  чињенице  да пуцањем из ватреног оружја  у правцу О.О. истог може тешко повриједити, што је и хтио,  па је  испалио  један хитац у правцу његових ногу, погодивши га у предјелу листа лијеве поткољенице,  наносећи му прострелну рану,  из ког разлога је О. пао на тло, да би потом пришао О., док је лежао на земљи, те га ударио ногом у предјелу лијевог рамена и надлактице, обраћајући му се ријечима: „хоћеш ли сад скроз да те убијем, док ово будеш радио кући, нећу ти оставити породицу на миру“ након чега је сјео у возило којим је дошао и отишао са лица мјеста. На ово упућују сазнања која су полицијски службеници прибавили од оштећеног, његове супруге и свједока М. Да је осумњичени имао намјеру да оштећеног тешко тјелесно повриједи говори и чињеница да је дошао пред његову кућу наоружан, те је одмах извадио пиштољ, за који је истина имао важећу дозволу за посједовање и ношење. О озбиљности повреде коју је задобио оштећени говори и чињеница да је исти задржан на болничком лијечењу, те да од истог није могао бити прибављен исказ до дана подношења приједлога за одређивање притвора осумњиченом. Такође, за суд, сама намјера осумњиченог да тјелесно повриједи оштећеног произилази и из чињенице да је истом нанио прострјелну рану на лијевој нози, те је након рањавања истог још једном ударио својом ногом у лијево раме.

Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао да је разлог из члана 197. став 1. тачка в) основан. Наиме, непосредно прије наношења тјелесне повреде, осумњичени је упутио пријетње оштећеном и то „хоћеш ли да те сад убијем“ након рањавања истог је ударио ногом те му је рекао „Хоћеш ли сад скроз да те убијем, док ово будеш радио кући нећу ти оставити породицу на миру“. Овакво поступање осумњиченог оправдавају бојазан да ће исти према оштећеном или према његовој породици  довршити покушано кривично дјело или чак да ће кривично дјело којим пријети - Убиство. Како је за кривично дјело тешка тјелесна повреда прописана казна затвора од једне до пет година, а за кривично дјело убиство казна од минимум пет година, то су испуњени сви услови за одређивање притвора по посебном притворском разлогу из члана 197. став 1. тачка в).

Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњиченом, овај суд је испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.