Један од стратешких циљева реформе правосуђа била је реорганизација мреже судова и тужилаштва. Наиме, у току и након рата, основан је велики број нових судова у оба ентитета, а да при томе нису биле размотрене стварне потребе и расположива финансијска средства. Генерално, судови у овом периоду су били недовољно финансирани, а за неке судове уопште нису била обезбијеђена финансијска средства. Овакав систем показао се упитним како са организацијског и аспекта економичности тако и са аспекта судске независности коју је било много теже очувати у малим срединама.

Реорганизација судова у оба ентитета провођена је постепено, укидањем односно спајањем опћинских и основних судова. Овај процес био је базиран на објективним критеријима, као што су број становника, број примљених предмета, географска удаљеност између судова и други критерији.

Процесом спајања, којим је био обухваћен 41 опћински суд у ФБиХ, формирано је 16 нових судова, а 12 опћинских судова наставили су функционисати у истом капацитету. Тако је реорганизацијом у ФБиХ број опћинских судова смањен са 53 на 28.

У РС-у шест нових основних судова формирано је спајањем 12 раније успостављених судова, док 13 судова није било обухваћено спајањем. Након реорганизације број основних судова у РС-у износио је 19, за разлику од раније постојећих 25 судова. 

Укупно посматрано број опћинских односно основних судова у оба ентитета смањен је са 78 на 47.
Организација кантоналних односно окружних судова у ентитетима није мијењана, иако су објективни критерији указивали на потребу обједињавања једног броја кантоналних судова у ФБиХ. Међутим, због уставне организација ФБиХ није било могуће приступити рјешавању овог питања. 

Поред смањења броја судова у процесу реорганизације анализиран је и број судија. Укупан број судија прије реорганизације износио је 868 и у овом је процесу редуциран на 629 судија основних и опћинских и окружних и кантоналних судова. Спајањем судова и смањењем броја судија неминовно је дошло и до смањења броја административно-техничког особља у судовима.

Поред реорганизације мреже судова извршена је и реорганизација тужилачке организације укидањем опћинских и основних тужилаштава. Обим ове реформе најбоље илуструје чињеница да је број тужилаштава у БиХ са 103 смањен на 19 тужилаштава. Наиме, организација тужилачког система у којем су постојала окружна/кантонална и основна/опћинска тужилаштва била је финансијски тешко одржива.

Графички приказ смањења броја тужилаштава након реструктурирања можете погледати на линку десно.

Резултати редуцирања мреже судова у БиХ проведеног у оквиру правосудне реформе, дјелимично су поништени током посљедњих неколико година. Непосредно након што су ступили на снагу нови ентитетски закони о судовима, појавио се значајан број иницијатива за измјену тих прописа у циљу оснивања нових судова и одјељења ван сједишта суда. ВСТВ БиХ је ове иницијативе оцијенио као преурањене сматрајући да је потребно да протекне дужи временски период прије него што се почне са преиспитивањем раније успостављене мреже судова. Такођер, истицано је да се преиспитивање мреже судова треба вршити на темељу објективних критерија за оснивање судова и одјељења ван сједишта суда који су примјењивани у поступку реорганизације мреже судова. 

Међутим, органи законодавне и извршне власти у ентитетима су инсистирали на повећању броја судова и одјељења ван сједишта суда, па су донијели законе о судовима којима је предвиђено оснивање нових судова и одјељења ван сједишта суда.

Иако је овим законима предвиђено оснивање девет нових судова и седам одјељења изван сједишта суда у РС-у и пет нових судова и четири одјељења изван сједишта суда у ФБиХ, ВСТВ БиХ је дао мишљење да само по два суда у оба ентитета дјелимично испуњавају критерије за оснивање.

Због потешкоћа са испуњавањем претпоставки за почетак рада новооснованих судова и одјељења изван сједишта суда са којима су се суочили органи законодавне и извршне власти у ентитету и кантонима, током 2012. и 2013. године са радом су почела само три новооснована суда у ФБиХ, док ни један од судова чије оснивање је предвиђено Законом о судовима у РС-у још није почео са радом.

У међувремену је дошло до успостављања специјализованих судова и тужилаштва. Измјенама Закона о судовима Републике Српске из 2008. године у овом ентитету основани су специјализовани судови за рад на привредним предметима. Прецизније, основано је пет окружних привредних судова и Виши привредни суд, који су са радом почели 2010. године. Народна скупштина Републике Српске је 2006. године усвојила Закон о сузбијању организованог и најтежих облика привредног криминала којим је при Окружном тужилаштву Бања Лука успостављено Посебно тужилаштво за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала Републике Српске (Специјално тужилаштво РС-а).

Публикацију „Десетљеће утемељења и рада ВСТВ-а БиХ - Достигнућа правосудне реформе“ можете преузети овдје.